Рударење и порез: шта бележити и зашто је евиденција најтежи део

Прво прочитајте ово

Ово није пореско саветовање и не може бити. Правила, стопе, прагови и дефиниције разликују се од земље до земље и мењају се, а начин на који се примењују зависи од чињеница о Вама које чланак не може да зна. Оно што може јесте да опише облик питања, тако да када седнете са неким квалификованим дођете са правим евиденцијама, а не са годином нагађања.

Једини заиста универзални савет у овом чланку налази се на дну, а то је да почнете да водите евиденцију сада, а не у сезони подношења пријава, јер се потребни подаци лако прикупљају док се ствари дешавају, а скоро их је немогуће накнадно реконструисати.

Два тренутка, не један

Скоро сваки порески систем који се бавио рударењем третира га као два одвојена догађаја, а њихово мешање је најчешћа грешка коју рудари праве.

Први је када новчићи стигну и постану Ваши. Већина система то третира као приход, мерен оним што су новчићи вредели у Вашој валути у том тренутку. Други је када их касније продате, замените или потрошите. То је засебан догађај и ту је важна разлика између онога што добијете и вредности новчића у тренутку када сте их примили.

Држање, ма колико дуго, обично само по себи није догађај. Кретање цене док држите није поента; поента је шта радите на сваком крају.

Зашто је евиденција тежа од правила

Правило стаје у једну реченицу. Његова примена не стаје, а разлог је распоред исплата.

Базен који исплаћује сваког сата ствара догађај пријема сваки пут када Вам исплати. Током године то је хиљаде догађаја, а за сваки је потребна вредност тог одређеног износа, тог одређеног новчића, у том одређеном сату, у Вашој валути. Нико то у априлу не реконструише из сећања, а коришћење једне цене за целу годину је погрешно и очигледно погрешно сваком ко провери.

Ово је практичан разлог да прикупљате податке успут, и зато уопште постоје алати за ово. Шта год да користите, потребни су исти улазни подаци, а сви су доступни док се дешавају.

Шта чувати

За сваку примљену исплату:

• Датум и време када је стигла.
• Износ и о ком новчићу се ради.
• Колико је тај износ вредео у Вашој валути у том тренутку.
• ID трансакције и адресу новчаника на коју је отишла.

И одвојено, за целу годину:

• Колико сте платили хардвер и када.
• Струју која се може приписати рударењу, што је много лакше одбранити ако ригови имају сопствено бројило.
• Накнаде базена и евентуалну накнаду програмера програма за рударење, јер се обе одбијају од онога што Вам је приписано.
• Сваку каснију продају, замену или потрошњу изрударених новчића, са истим подацима као горе.

Одакле овде долазе ти бројеви

Ваша страница Исплате наводи сваку исплату са временом, износом и ID-ом трансакције, а Ваша контролна табла садржи исту историју по раднику. Јавни API пружа исте записе, што је практичан пут за свакога ко има довољно исплата да би ручно копирање било неразумно, а референца API-ја документује крајње тачке и њихова поља.

Једини број који базен не чува је цена у Вашој валути у тренутку сваке исплате. Она долази из оног извора цена на који се Ви и Ваш рачуновођа договорите, примењеног доследно. Доследност је важнија од избора извора: промену усред године је тешко објаснити.

Хоби или посао

Већина система разликује рударење као личну активност од рударења као посла, а та разлика мења и оно што дугујете и оно што можете да одбијете. Где је граница, разликује се, али питања која се постављају су препознатљиво слична: колико је организовано, колико је у игри, да ли се води на начин који изгледа усмерено ка профиту, колико Вашег времена одузима.

Два примера, понуђена као примери, а не као списак. Сједињене Државе опорезују изрударене новчиће као обичан приход по њиховој вредности у тренутку пријема, а активност третирају као самозапошљавање када представља делатност или посао, а не хоби, што доноси сопствени додатни порез. Уједињено Краљевство пита да ли активност уопште представља делатност, користећи дуго установљене тестове; где не представља, вредност онога што сте примили и даље се опорезује као разни приход, а каснија отуђења се поново посматрају засебно.

Образац је у оба система, као и у већини других, да се већа и намернија операција третира више као посао: више тога може да се одбије од прихода, а са тим долази и више обавеза.

Шта обично пође наопако

• Ништа није забележено при пријему. Убедљиво најскупља грешка, јер се други догађај не може израчунати без првог, а дотад су цене већ историја.
• Једна цена за целу годину. Згодно, погрешно и видљиво погрешно.
• Пријављена је само продаја. Приход при пријему је засебан догађај и не нестаје зато што нисте продали.
• Изрударени и лични новчићи у једном новчанику. Распетљавање који новчићи су одакле дошли, годинама касније, управо је ситуација на коју упозоравају сви који о овоме саветују. Од почетка користите засебан новчаник или налог за рударење.
• Одбици без ичега иза њих. Струја и хардвер се често могу одбити у неком облику, али само ако имате шта да покажете, и зато је бројило вредно труда.
• Претпоставка да мало значи ослобођено. Прагови постоје на многим местима, али се обично односе на то да ли морате да поднесете пријаву, а не на то да ли се приход рачуна.

Једина препорука

Сада средите евиденцију и нађите некога квалификованог у својој земљи да Вам каже шта она значи. Евиденција је део који само Ви можете да направите, скоро ништа не кошта док исплате стижу, а сваки стручњак ког бисте ангажовали почеће тако што ће тражити управо горњи списак.